Košarkaški klub Partizan: Trofeji, ratovi, legende i kultura koja je postala religija
Šampion Evrope bez svoje hale. Klub sa 13 uzastopnih nacionalnih titula koji se šest godina u nizu nije plasirao u Evroligu. Akademija koja je proizvela 47 NBA igrača životareći na minimalnom budžetu. Košarkaški klub Partizan - 51 trofej za 80 godina postojanja, prebrođeni ratovi i rekordna posećenost u 2024. godini. Ovaj tekst donosi kompletnu priču o kultnom klubu, od trijumfa 1992. do povratka u elitu.
🎁Bonus dobrodošlice do 250.000 dinara + 3.000 dinara bez depozita od Mozzart bet
💰Freebet dobrodošlice od 2.000 dinara u Vivatbet
🏆Bonus dobrodošlice do 15.000 dinara od 1xBet
Od 1945. do osamdesetih: Od JNA do evropske sile
Košarkaški klub Partizan osnovan je 4. oktobra 1945. u Beogradu, kao sekcija Sportskog društva Centralnog doma Jugoslovenske narodne armije. Osnivači Partizana bili su visoki oficiri JNA: general Svetozar Vukmanović Tempo, poručnik Ratko Vujović i general Koča Popović.
U prvim godinama tim je uglavnom bivao sastavljen od sportista-vojnika i najboljih igrača posleratne Jugoslavije. Košarka se u to doba tek razvijala, ali je Partizan odmah postao jedan od stubova sporta koji će uskoro postati zaštitni znak cele nacije.
⛹️Košarkaški klub sa najboljim kvotama za klađenje
Od 1953. godine JNA više nije imala direktnu kontrolu nad klubom. On je inkorporiran u Sportsko društvo Partizan i postao civilna organizacija. Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, Partizan je redovno bio među bolje plasiranim timovima u prvenstvu Jugoslavije, ali mu je titula stalno izmicala.
Preokret će se dogoditi sedamdesetih godina. Trener KK Partizana postao je Ranko Žeravica, a crno-beli su osvojili prvu titulu prvaka države 1976. godine. Krilni igrač Dražen Dalipagić bio je najbolji strelac prvenstva, sa 604 postignuta poena u sezoni, dok je Dragan Kićanović izabran u idealnu petorku lige. Nakon osvajanja domaćeg trofeja, Partizan je dva puta zaredom osvojio i onaj evropski - Kup Radivoja Koraća, 1978. i 1979.
Tokom osamdesetih, Partizan je učvrstio svoju poziciju jednog od elitnih klubova tadašnje Jugoslavije: titule su osvojene 1981. i 1987, dva puta je osvojeno treće mesto u tadašnjem Kupu šampona (danas Evroliga), a ponovljen je i uspeh u Kupu Koraća 1988/1989. U ovom periodu su iz klupskog sistema izrasle buduće legende svetske košarke – Vlade Divac, Aleksandar Đorđević i Željko Obradović.
Devedesete: Sankcije i čudo u Evroligi
Raspad Jugoslavije početkom devedesetih razorio je čitav sistem sporta u zemlji. Klubovi su izgubili izvore finansiranja, a 1991. godine, zbog izbijanja rata, FIBA je zabranila Partizanu da igra domaće utakmice u svojoj dvorani.
Tada će se dogoditi sezona koju bismo mogli da nazovemo “najparadoksalnijom” u istoriji kluba – te 1991/1992. Partizan je kod “kuće” u Evroligi igrao na neutralnom terenu u španskoj Fuenlabradi. Bez podrške domaćih navijača, tim čije su srce činili mladi igrači (prosek godina 21,7) igrao je odlično takmičenje i plasirao se na Fajnal-for u Istanbulu.
U finalu protiv Huventuda, Aleksandar Đorđević pogodio je trojku u poslednjoj sekundi, za preokret i titulu (71:70). Partizan je osvojio Evroligu – jedinu titulu evropskog prvaka u istoriji kluba.
Iste sezone, crno-beli su osvojili i prvenstvo i kup, kompletirajući tako istorijsku duplu krunu. Ali, usled sankcija, Partizanu je bilo onemogućeno da brani titulu u narednoj sezoni, 1992/1993. Tokom naredne tri godine i domaća takmičenja su trpela zbog sankcija, igrači su odlazili u inostranstvo, a Partizan je preživljavao oslanjajući se na razvoj mladih igrača. Pa ipak je beogradski klub u ovom periodu uspeo da osvoji tri trofeja: titulu 1995. i dva nacionalna kupa, 1994. i 1995.
Partizan se vratio u Evropu 1995, ali bez instant uspeha. Do proboja će doći u sezoni 1996/1997, kada su stigli do četvrtog mesta u najjačem klupskom takmičenju na Starom kontinentu.
Kraj 20. stoleća doneo je nove potrese. Šampionat u sezoni 1998/1999. bio je prekinut zbog NATO bombardovanja. Ipak, Partizan je uspeo i u takvim uslovima da osvoji kup.
Dvehiljadite: Hegemonija na Balkanu
Po ukidanju sankcija, Partizan je pokrenuo najobimniji program razvoja mladih igrača u regionu. Od 2001. do 2014. u klubu je stasalo 47 igrača koji su kasnije stigli do NBA lige ili najboljih evroligaških klubova.
Od 2002. do 2014, KK Partizan titule ređale su se jedna za drugom: tim je osvojio 13 uzastopnih šampionata države. Uz to, uzeli su još šest nacionalnih kupova i osam pehara u Jadranskoj ligi.
Tokom ovog perioda intenziviralo se i rivalstvo sa naljućim gradskim protivnikom. Dva kluba su podelila gotovo sve titule u košarci, Zvezda i Partizan su bili snažni, ali su crno-beli ipak dominirali: crveno-beli su uzeli samo jedno prvenstvo. Kada su u pitanju ukupni trofeji osvojeni u domaćim okvirima, Zvezda je debelo zaostajala za svojim večitim rivalom u ovoj eri.
Godine 2010, Partizan je stigao do fajnal-fora Evrolige, dok je finale Jadranske lige protiv Cibone odlučeno legendarnom trojkom Dušana Kecmana, upućenom sa pola terena na samo 0,6 sekundi do kraja utakmice.
2010-te: Kriza, dug i borba za opstanak
Do 2013. budžet kluba je pao sa 8 na 3 miliona evra. Partizanov finansijski model - izgrađen na prodaji mladih igrača i funkcionisanju sa minimalnim sredstvima - počeo je da puca. Izostala je državna podrška, a sponzori su raskidali ugovore.
👥Najbolje kladionice po ocenama srpskih igrača
Period od 2015. bio je možda i najmračniji u klupskoj istoriji: nije bilo novca ni za pojačanja, niti realnih ambicija da se osvoji titula. Spas je stigao kroz veliku reorganizaciju između 2017. i 2021. godine. Država Srbija, Grad Beograd, te novi sponzori, pomogli su u restrukturiranju klupskih dugova. Predsednik je postao Ostoja Mijailović, koji je uneo oko pet miliona evra u sponzorskim sredstvima. Oporavak je obeležen pobedama u Kupu Radivoja Koraća 2018. i 2019.
Pa ipak, rezultati u drugim takmičenjima i dalje su bili skromni: osmina finala Evrokupa, porazi u polufinalima Jadranske lige, i redovni porazi od Crvene zvezde u prvenstvu Srbije. Od 2015. do 2021. Partizan se šest godina zaredom nije plasirao u Evroligu, što je bio najcrnji niz u poslednje tri decenije. KK Partizan treneri u to vreme bili su Nenad Čanak, Andrea Trinkijeri i Vlado Šćepanović.
🎯Košarka: Prognoze i analize mečeva od stručnjaka
Dvehiljadedvadesete: Povratak Obradovića
Godine 2021, Željko Obradović, devetostruki prvak Evrope, vratio se i postao trener Partizana u košarci. Već u njegovoj prvoj sezoni, klub se vratio u Evroligu, a prosečna poseta skočila je sa 4.200 na 12.500 gledalaca.
Dramatična plej-of serija protiv Real Madrida – redovnog kandidata za titulu u Evroligi – 2023. godine u kojoj je došlo do masovne tuče, slavlje u Jadranskoj ligi iste sezone, te titula prvaka Srbije 2025. vratili su Partizan u top 20 ekipa na Starom kontinentu. U sezoni 2023/24, crno-beli su postavili rekord Evrolige po prosečnoj poseti, sa 19.916 navijača po meču.
Detaljan pregled trofeja
U tabeli ispod nalazi se kompletan spisak koji čine KK Partizan trofeji. Za 80 godina, klub je osvojio 51 zvanični pehar u svim takmičenjima.
|
Kategorija |
Takmičenje |
Broj titula |
Godine |
|---|---|---|---|
|
EVROPSKE (4) |
Evroliga |
1 |
1992 |
|
Kup Koraća |
3 |
1978, 1979, 1989 | |
|
TITULA PRVAKA DRŽAVE (22) |
SFR Jugoslavija |
5 |
1976, 1979, 1981, 1987, 1992 |
|
SR Jugoslavija |
8 |
1995, 1996, 1997, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006 | |
|
Srbija |
9 |
2007–2014 (8 uzastopnih), 2025 | |
|
NACIONALNI KUPOVI (16) |
Kup Jugoslavije |
3 |
1979, 1989, 1992 |
|
Kup SR Jugoslavije |
5 |
1994, 1995, 1999, 2000, 2002 | |
|
Kup Radivoja Koraća |
8 |
2008–2012 (5 uzastopnih), 2018–2020 (3 uzastopne) | |
|
JADRANSKA LIGA (9) |
8 |
2007–2011 (5 uzastopnih), 2013, 2023, 2025 | |
|
ABA Superkup |
1 |
2019 |
Detaljna statistika svih utakmica, igrača i trofeja dostupna je na stranici KK Partizan Vikipedija, na kojoj se može naći i kompletna hronologija kluba od 1945.
💰 Kladionice za klađenje na košarku
Dom crno-belih: Arena i navijačka armija “Grobara”
Dugi niz godina, tradicionalni dom Partizana bila je hala Pionir (sada hala “Aleksandar Nikolić”), kapaciteta oko 8.000 gledalaca.
Od 2008. Partizan najveći deo svojih utakmica igra u beogradskoj Areni, koja može da ugosti više od 18.000 navijača. Upravo je tu klub postavio nekoliko rekorda po posećenosti u evropskoj košarci:
- Godine 2009. na meču Evrolige protiv Panatinaikosa bilo je 22.567 gledalaca.
- U 2023. i 2024, prosečna posećenost Partizanovih utakmica u Evroligi premašila je 19.000, dok su ključni mečevi protiv Real Madrida, Barselone i Crvene zvezde bile potpuno rasprodate, sa oko 20.000 ljudi.
Navijačka grupa “Grobari” jedna je od najpoznatijih ultras grupa u Evropi. Naziv je povezan sa crno-belim bojama kluba i njegovim vojnim nasleđem. Navijači podržavaju ne samo košarkaški tim, već i Partizanove sekcije u fudbalu, rukometu i vaterpolu.
