Lionel Mesi: Biografija i uspesi — sve o najboljem fudbaleru sveta

Lionel Andres Mesi je ime koje je postalo sinonim za genijalnost u fudbalu. Za dve decenije na najvišem nivou u ovoj igri, on je uradio mnogo više od sakupljanja trofeja i obaranja rekorda. Leo Mesi je na mnogo načina redefinisao ovaj sport. Njegov dribling, vizija, smirenost pred golom i neverovatna posvećenost svemu što radi učinili su ga čovekom na kojeg će se ugledati generacije. Mnogi pitaju koliko Mesi ima Zlatnih lopti i koliko Mesi ima dece, ali postoji nešto još važnije od tih brojeva: priča o jednom skromnom dečaku koji je prebrodio bolesti, povrede, pritisak i brojna razočaranja kako bi postao legenda.

Mesijeva biografija zapravo je priča o njegovom putovanju od prašnjavih terena Rozarija do najvećih svetskih stadiona, od suza na oproštaju od Barselone do novih trijumfa “preko bare”, u Majamiju. A to je put krcat magijom, borbom i ljudskom toplinom.

❤️‍🔥Nagradno izvlačenje promo poena za opklade na mečeve Barselone od 1xBet-a

💰Fribeti do 2000 dinara od Vivabeta

🎁Bonusi do 10.000.000 RSD za prognoze na mečeve Premijer lige od Maxbeta

Detinjstvo i početak karijere: 1987–2000

U delu Rozarija koji nastanjuje radnička klasa, u jednoj sasvim običnoj argentinskoj porodici, 24. juna 1987. rođen je dečak predodređen da postane legenda. U ovim krajevima fudbal je mnogo više od igre; on je svuda, on je vazduh koji se diše. Leo Messi je od kolevke drugovao sa loptom, ali sve će zapravo početi kada je napunio pet godina. Tada je, ponukan svojim starijim bratom Matijasom, prvi put kročio na teren škole fudbala Granoli.

Treninzi su bili daleko od porodične kuće Mesija, pa je mladog Lionela na treninge uglavnom vodila baka Selija. Ona je bila jedina koja je bezuslovno verovala u njega, jedina koja je u njemu videla velikog fudbalera, mnogo pre nego što će on to postati. Selija je bila i ostala Leov glavni oslonac sve do smrti 1998. godine, kada je Mesiju bilo samo 11. Od tada pa zauvek, svaki gol koji postigne proslavlja sa prstima uperenim ka nebu. To je njegova posveta voljenoj baki.

⚽Fudbalske prognoze

Prvi koraci u Grandoliju

Prvi trener Lea Mesija biće Salvador Aparisijo, poznat po nadimku “Don Apa”, mada će povremeno vežbati i sa ocem Horheom, koji je takođe povremeno trenirao decu. Don Apa je odmah primetio tog malog zvrka među vršnjacima. Primio bi loptu, a onda se ne bi zaustavio: hitro bi predriblao jednog, pa drugog, pa trećeg protivnika, i skoro uvek bi sam završio akciju. Nije voleo da dodaje loptu. Trener ga je često poredio sa Dijegom Maradonom. Posedovali su isti ego, ali i istu magiju.

Sa Mesijem u timu, Grandoli je počeo da pobeđuje, ali van terena stvari su bile ozbiljnije: rivali su često pretili malenom dečaku, pa su rođaci morali da ga prate na utakmice. Za dve godine na malim terenima u Rozariju, usavršio je upravo onaj dribling koji će kasnije posedovati moć da utiša najveće stadione.

Prelazak u Njuels Old Bojs

Na dan 21. marta 1994, Leov otac Horhe Mesi (koji će kasnije postati i agent fudbalera) stavio je paraf na prvi Lionelov ugovor, sa ekipom Njuels Old Bojs. U januaru 1996, ekipa dečaka rođenih 1987. godine otputovala je u Peru na Kup prijateljstva. Mesi je pre odlučujućeg susreta dobio trovanje hranom, ali je ipak zaigrao, i postigao čak osam golova, u pobedi od 10:0. Do 1999. njegov tim je zaradio nadimak “Nepobedivi”, jer su upisali 45 uzastopnih trijumfa. Lionel se nadavao golova, ali su protivnici igrali grubo - jednom prilikom slomljen mu je zglob. Za šest godina u akademiji Njuelsa postigao je više od 500 pogodaka.

No kada mu je bilo 10 pojavio se mnogo ozbiljniji problem od protivničkih bekova: doktori su mu utvrdili nedostatak hormona rasta. Mesijeva visina je bila svega 127 centimetara, a težina samo 30 kilograma. Lečenje je podrazumevalo svakodnevno davanje injekcija u kvadriceps, što je bilo izuzetno skupo. Porodica je nekako uspevala da se snađe dve godine, ali im je nakon toga ponestalo novca. Interesovanje za mladog fudbalera pokazala je River Plata - uostalom, Leo je na jednoj utakmici protiv njihovih petlića postigao čak devet golova. Ipak, do transfera nije došlo zbog ekonomske krize u Argentini.

U jesen 2000. godine, trinaestogodišnji Lionel dao je svoj prvi intervju, za lokalni list “La Capital”. Naslov je govorio mnogo: “Jedinstveni mali ‘Gubavac’” (nadimak navijača Njuelsa).

Dolazak u La Masiju

Agenti Martin Montero i Fabijan Soldini dugo su pratili to čudo od deteta iz Rozarija. Dogovorili su probu u Barseloni. Sedamnaestog septembra 2000. Mesi je prvi put stigao u Kataloniju, praćen svojim ocem, ali je proba odložena do početka oktobra zbog održavanja Olimpijskih igara. Na nastupu protiv starijih dečaka - 15-godišnjaka - Mesi je toliko impresionirao sportskog direktora Karlesa Reksača da je ovaj odmah insistirao: klub mora da pokrije troškove lečenja ovog deteta i da preseli celu porodicu.

⚽Predstojeći fudbalski mečevi

Taj legendarni trenutak zbio se 14. decembra 2000, u jednom teniskom klubu: potpisan je preliminarni dogovor, i to na običnoj salveti. Barsa je obezbedila porodici Mesi pozajmicu od 120.000 evra. Već u februaru familija se preselila u Španiju, a 1. marta je ozvaničen i pravi ugovor, vredan 100 miliona pezeta godišnje.

Rane godine u Barseloni: 2000–2005

Preseljenje u Evropu biće velika prekretnica u životu 13-godišnjaka. Omaleni Argentinac iz Rozarija obreo se u stranoj zemlji, daleko od svojih prijatelja i svojih navika. Po strogim pravilima FIFA za maloletnike, nije mogao da živi u domu akademije bez roditelja, pa je porodica morala da bude blizu. Barselona je i tu izašla u susret: klub je nastavio da plaća skupo lečenje hormonom rasta, a Mesi će se brzo prilagoditi životu i radu u čuvenoj La Masiji, uprkos injekcijama, uprkos nostalgiji.

Brzo je napredovao, nastupao za nekoliko juniorskih kategorija, a potom i za filijale - Barselonu C i Barselonu B. U sezoni 2003/04, taj mladi genijalac pomogao je trećem timu Barselone da izbegne ispadanje. Dao je nekoliko bitnih golova i zadivio sve svojom prefinjenom tehnikom.

Prvi korak na velikoj sceni: Debi protiv Porta

Nakon zaista impresivnih igara na jednom omladinskom turniru u Japanu, trener Pepe Gratakos prebacio je Mesija u Barselonu C. Ali prava će bajka početi 16. novembra 2003. U prijateljskom meču na otvaranju novog stadiona Porta, impozantnog “Dragaa”, šef stručnog štaba Barselone Frenk Rajkard uveo je 16-godišnjeg Argentinca na teren. Bio je to debi Lea Mesija, i to protiv tima koji je predvodio Žoze Murinjo.

Mesi je ušao na teren u dresu broj 14, i svega 15 minuta koliko je proveo u igri bilo mu je dovoljno da pokaže klasu: stvorio je dve izgledne prilike, predriblao nekoliko defanzivaca i izmamio uzdahe sa tribina. “Delovalo je kao da je sa nama ceo život”, prisetiće se kasnije pomoćni trener Henk ten Kate.

Zvanični debi i prvi profesionalni gol

Godinu dana kasnije, 16. oktobra 2004, došlo je vreme i za zvanični debi u najvišem rangu španskog fudbala, poznatog i kao La Liga. Frank Rajkard je u gradskom derbiju protiv Espanjola dao šansu Mesiju osam minuta pre kraja meča. Barsa je slavila sa 1:0, a 17-godišnjak će po prvi put osetiti kako izgleda vrhunski fudbal.

Sedmog decembra iste godine debitovaće i u Ligi šampiona, protiv Šahtjora iz Donjecka (poraz od 0:2), ali vrhunac sezone desiće se 1. maja 2005. Tada je, na utakmici koju je Barsa igrala kod kuće, zamenio Samjuela Etoa pri rezultatu 1:0. Postigao je gol koji će biti poništen zbog ofsajda. A onda je usledio trenutak za pamćenje: Ronaldinjo je briljantnim pasom prebacio odbranu, Mesi je primio loptu, a onda lobovao golmana.

Mesijev debitantski gol

Bio je to njegov prvi zvanični pogodak za Barselonu. Sa 17 godina, 10 meseci i 7 dana, Lionel je postao najmlađi strelac slavnog kluba u domaćem prvenstvu (kasnije će taj rekord srušiti Bojan Krkić). I proslava tog gola postaće kultna: Mesi je skočio Ronaldinju na leđa, a Brazilac ga je podigao, kao da mu predaje štafetu majstorstva. Mnogi su videli simboliku - bio je to kraj Ronijeve ere, usled promena koje će uvesti prvo Đoan Laporta a potom i Pep Gvardiola - i početak nove, one koja će pripadati Mesiju.

Put do prvog tima: 2005–2008

Tranzicija ka seniorskom fudbalu nije bila preterano laka, ali upravo će tokom tih godina Mesi pokazati zašto je Barselona dala sve od sebe da ga dovede. Povrede su ga često ometale, birokratija ga je sprečavala da redovnije nastupa, ali svaki put kada bi se pojavio na terenu, uradio bi nešto zbog čega bi navijači ustali sa svojih sedišta. Pod Frenkom Rajkardom, Argentinac se postepeno probijao do mesta startera, uglavnom delujući po desnom krilu napada.

Sezona 2005/2006 biće njegova prva u seniorskom timu. Pre njenog početka, Mesi je nastupio na Trofeju Đoan Gamper, a na meču protiv Juventusa zapao je za oko Fabiju Kapelu. Čuveni stručnjak je čak predložio da uzme tog nadarenog mladića na pozajmicu, ali je Rajkard to odbio. Uskoro su usledili problemi sa registracijom: pravila lige ograničavala su broj igrača van Evropske unije, a Lionel i dalje nije imao španski pasoš. Barsa je razmatrala da ga pošalje na pozajmice u Saragosu ili Espanjol, dok je Inter u isto vreme nudio ogroman novac. Pa ipak, 26. septembra je Mesi dobio špansko državljanstvo, usput zadržavši argentinsko.

U novembru je postigao svoj prvi gol u Ligi šampiona, u ubedljivoj pobedi nad Panatinaikosom od 5:0. U februaru i martu odigraće se onaj čuveni dvomeč sa Čelsijem: u prvom meču je Asijer del Orno dobio crveni karton zbog jednog starata, a Žoze Murinjo je optužio Mesija za simuliranje. U revanšu je Lionel zaradio povredu butine, koja će ga na nekoliko meseci odvojiti sa terena. Finale Lige šampiona ispratio je sa klupe. Barsa jeste pobedila, ali Mesi je bio ljut i nije izašao na podijum da primi medalju.

Priznanja su svejedno stigla: osvojio je nagradu “Golden Boy” (“Zlatni dečak”) kao najbolji mladi igrač Evrope. U domaćim okvirima, okitio se titulom prvaka Španije, a sezonu La Lige je završio sa šest golova na svom kontu.

Povrede, nestabilnost, adaptacija

Povrede su ponovo zakucale na njegova vrata. U novembru, na utakmici protiv Saragose, jedan grub start dovešće do preloma metatarzalne kosti, što je automatski značilo tri meseca pauze. Mnogi su sumnjali da krhki Argentinac uopšte može da izdrži brutalnost evropskog fudbala. Ali tek će se njegov povratak pretvoriti u pravu holivudsku dramu.

Bio je 10. mart 2007. i El Klasiko na Kamp nou. Real Madrid je vodio 3:2, ostalo je još svega nekoliko trenutaka do poslednjeg sudijskog zvižduka. Devetnaestogodišnji Mesi primio je loptu na desnom krilu, prošao Serhija Ramosa na ivici šesnaesterca i opalio pravo u desni ćošak, za 3:3. Bio je to treći pogodak na meču, i prvi het-trik u njegovoj karijeri.

El Klasiko 2007

Svega mesec i po kasnije, 18. aprila protiv Hetafea, postići će još jedan gol koji će ući u kolektivno nesvesno fudbalskih navijača. Mesi je uzeo loptu nadomak centra igrališta, predriblao petoricu igrača (dvojica su pokušala da ga zaustave faulom, ali nisu uspeli), obišao golmana i mirno urolao loptu u praznu mrežu. Prešao je skoro 60 metara sa loptom. Svet se zatresao: svi su ga poredili sa onim što je Dijego Armando Maradona uradio protiv Engleske na Svetskom prvenstvu 1986. A sam Dijego će kasnije reći: “Ovo je bolje od mog gola. Ja možda jesam prešao šest igrača, ali je on to uradio sa svega 19 godina i pod tolikim pritiskom.”

Mesijev solo gol

Sama sezona ipak će predstavljati razočaranje za Barselonu i njene navijače: završili su na drugom mestu u La Ligi, rano su ispali iz Lige šampiona, a jedina uteha im je bilo osvajanje Superkupa Španije. Pa ipak, Mesi je odigrao 36 utakmica, postigao 17 golova i ubeležio 13 asistencija. Po prvi put završio je u samom vrhu glasanja za Zlatnu loptu (treće mesto).

💝Svi bonusi kladionica za fudbal

Sezona 2007/08 bila je verovatno najteža za njega. Povrede su stizale u talasima: prvo je istegao butinu na okupljanju reprezentacije Argentine, potom mu je protiv Valensije pukao mišić. Vratio se u februaru i odmah postigao dva gola protiv Seltika u Ligi šampiona, pomogavši Barsi da stigne do četvrtfinala. Ali u martu mu je ponovo pukao isti mišić, pa je sezona za njega već tada bila gotova.

Klub je čak sazvao i jednu lekarsku komisiju kako bi ustanovili zašto Mesijevo telo ne može da izdrži sve te napore. Doktori su zaključili da je to posledica strukture njegovih mišića (što je, opet, posledica lečenja hormonima u detinjstvu) ali i ogromnih opterećenja kojima je podvrgavao svoj organizam još od najranijeg doba. Barselona je trku u prvenstvu završila tek na trećem mestu, stigla do polufinala kupa, a Frenk Rajkard je na kraju sezone otišao sa klupe.

Uprkos svim tim propuštenim mesecima, Mesi je odigrao 40 utakmica, postigao 16 golova i upisao 12 asistencija. Bio je drugoplasirani u glasanju i za Zlatnu loptu i za FIFA igrača godine. Obe “krune” pripale su Kristijanu Ronaldu.

Prva tripla kruna i dominacija: 2008–2010

Leto 2008. promeniće sve. Nakon što je Ronaldinjo prešao u Milan, Mesi je preuzeo dres sa brojem 10. Stigao je i Pep Gvardiola, koji je uveo tiki-taku i ulogu lažne devetke - a oba pristupa savršeno su legla Lionelu Mesiju. Sezona 2008/09 biće istorijska.

Počelo je sa naznakom genijalnosti: u oktobru, Mesi je postigao dva gola u nadoknadi vremena protiv Šahtjora u Ligi šampiona. U četvrtfinalu najvažnijeg evropskog klupskog takmičenja, protiv Bajerna iz Minhena, postigao je dva gola i pridodao dve asistencije u ubedljivoj pobedi od 4:0 na Kamp nou. Ali pravi Mesijev manifest svet će videti 2. maja u El Klasiku, na stadionu Santjago Bernabeu. Barsa je zgromila svog najvećeg rivala i ponizla ga na njegovom bunjištu, sa čak 6:2. Mesi je bio dvostruki strelac.

U finalu Kupa kralja, Barselona je lako savladala Atletik Bilbao sa 4:1, a Mesi je potpisao odlučujući pogodak. Vrhunac je usledio 27. maja u Rimu, u finalu Lige šampiona, protiv Mančester junajteda predvođenog legendarnim ser Aleksom Fergusonom. Nakon što je Samjuel Eto doveo Barsu u vođstvo u 10. minutu, Mesi je savršeno tempirao jedno ubacivanje iz pozadine u 70. minutu, skočio na Ćavijev centaršut i glavom poslao loptu u dalji ugao gola na kojem je stajao Edvin van der Sar - 2:0. Dobio je priznanje za najboljeg igrača utakmice, a sa devet postignutih pogodaka bio je i najbolji strelac Lige šampiona.

Mesijev gol u finalu Lige šampiona 2009

Barselona je u toj sezoni osvojila tri pehara (La Liga, Kup kralja, Liga šampiona), a potom na sve to dodala i Superkup Španije, UEFA Superkup i FIFA Svetsko klupsko prvenstvo - finale protiv Estudijantesa obeležiće Mesijev pobedonosni pogodak, i to grudima. Šest pehara - rekord koji i dalje stoji.

Ali naredna sezona, 2009/10, potvrdiće da sve to nije bila slučajnost, već nova realnost svetskog fudbala.

Tog leta Mesi je potpisao novi ugovor, do 2016. godine, sa izlaznom klauzulom od 250 miliona evra, što je za to vreme bila astronomska cifra. Sezonu je otvorio sa dva gola u meču UEFA Superkupa protiv Šahtjora, a tome je pridodao onaj gol u finalu Svetskog klupskog prvenstva protiv argentinskog predstavnika Estudijantesa.

Šesnaestog januara 2010. na meču protiv Sevilje Mesi će proslaviti svoj 100. gol u dresu Barselone. A 6. aprila uslediće jedna od onih noći za pamćenje: u četvrtfinalu Lige šampiona, protiv Arsenala Arsena Vengera, daće četiri gola - bio je to prvi “poker” bilo kog igrača Barselone u Ligi šampiona. I to četiri gola na četiri različita načina. Arsenal je lako počišćen sa 4:1 (ukupno 6:3).

Mesi je ponovo bio najbolji strelac Lige šampiona (8 golova), a sa 34 pogotka u prvenstvu, osvojio je La Ligin trofej “Pićići” i Zlatnu kopačku Evrope. Barselona je odbranila titulu i pridodala joj Superkup i Mundijal za klubove. Lionel je postigao 47 golova u sezoni, a na 53 utakmice je asistirao 23 puta. Zaslužio je i svoju prvu Zlatnu loptu.

Vrhunac forme i klupski pehari: 2010–2014

Pep Gvardiola je oko Mesija izgradio ceo sistem, i to mu se debelo isplatilo. Lionel je evoluirao od briljantnog strelca do kompletnog plejmejkera, igrača koji ne samo da postiže golove, već je i pravi dirigent na terenu.

2010/11

Barsa je gubila 1:3 u revanšu Superkupa Španije protiv Sevilje, a onda je Mesi ušao na teren u drugom poluvremenu. Za svega 45 minuta postigao je het-trik i preokrenuo dvomeč. U polufinalu Lige šampiona na Santjago Bernabeu postigao je dva gola protiv Real Madrida - drugi nakon što je prevario tri defanzivca i savladao Ikera Kasiljasa.

A onda finale protiv Mančester junajteda, i to na kultnom Vembliju: pri rezultatu 1:1, Mesi je primio loptu od Ćavija na ivici šesnaesterca, napravio dva koraka i poslao pravi projektil u gornji ugao, pored nemoćnog Edvina van der Sara, za 3:1. Sa dvanaest golova u ovom takmičenju postavio je novi rekord LŠ. Uz to je dobio i možda kontroverznu, ali sasvim zasluženu drugu uzastopnu Zlatnu loptu.

Na klupskom nivou sve je delovalo sjajno i trofejno, ali sa reprezentacijom nisu cvetale ruže. Reprezentacija Argentine duže od dve decenije nije osvojila Kopa Ameriku, a obrukali su se i na Svetskom prvenstvu 2010. godine. Mesija je tada trenirao Dijego Maradona, ali će se pokazati da je njegovo trenersko umeće bilo daleko inferiornije od igračke karijere. Argentina je eliminisana od Nemačke u četvrtfinalu.

2011/12

Uprkos uspesima koje je nizao klub, pa i individualnim priznanjima, ovaj period ispostaviće se naročito fizički teškim za Lea. Po prvi put se pojavilo stomačno oboljenje. Doduše, u klubu nisu bili previše šokirani: Mesi je obožavao gazirane sokove i picu, pa je bolest bila posledica tih loših navika koje su došle na naplatu. Pomogao mu je nutricionista Đulijano Pozer, koji mu je kreirao personalizovani plan ishrane i treninga. Stanje će se poboljšati za svega nekoliko meseci. Nastavio je da igra, da postiže golove i da osvaja trofeje, čak i dok se borio sa teškim simptomima. Zamislite da imate mučninu na svaka četiri sata, a da morate da provedete 90 minuta na terenu.

Sezonu je otvorio sa dva gola Real Madridu u Superkupu Španije na Bernabeu. Vrhunac će uslediti 7. marta 2012: Barsa je zgromila Bajer iz Leverkuzena čak sa 7:1, a Mesi je postigao pet golova - bio je to prvi penta-trik u istoriji Lige šampiona. I opet je svaki gol dao na različiti način.

U finalu FIFA Svetskog klupskog prvenstva protiv Santosa dao je dva gola i proglašen za igrača turnira. Upisao se u strelce u svih šest takmičenja na kojima je nastupao te godine - rekordnih 50 pogodaka u ligi doneli su mu novu Zlatnu kopačku, dok je ukupno dao 73. Bila je to i treća uzastopna Zlatna lopta, što se nikada ranije nije dogodilo.

Mesijevih pet golova na jednom meču Lige šampiona

U leto 2012. Gvardiolu će na klupi ponosa Katalonije zameniti njegov asistent Tito Vilanova. Samo partnerstvo Pepa i Mesija nije bilo uvek harmonično. Mesi je ponekad i po nekoliko nedelja ignorisao svog trenera, a dešavalo se da dođe na trening ali da ne želi da izađe na teren, posebno ukoliko ga je šef struke iznervirao kada bi ga zamenio. “Više volim da uđem tokom utakmice nego da budem izveden”, priznao je Mesi jednom prilikom.

2012 – 2014

Sada rekorder po broju Zlatnih lopti, Mesi je počeo da širi svoj uticaj u klubu. Na treningu su bili zabranjeni oštri startovi na njega. Jednom je mladi Mark Bartra uklizao Mesiju - izbila je svađa, a ljuti Leo je zahtevao da Bartra bude vraćen u rezervni tim.

Rotacija nije dolazila u obzir. Ako Mesi nije bio povređen, morao je da počne svaki meč. A onda je tu i tema dovođenja prijatelja u klub. Prvo je insistirao na dolasku Havijera Maskerana, a potom i na povratku Seska Fabregasa, prijatelja još iz La Masije.

Ali dok god je Mesi uništavao rivale, pitanja se nisu postavljala. Na dan 30. decembra 2012. postigao je 91. gol u toj kalendarskoj godini (za klub i reprezentaciju), nadmašivši tako rekord Gerda Milera iz 1972. godine. Bio je precizan na 19 uzastopnih mečeva u prvenstvu, što je niz koji niko nije uspeo da sruši. Njegov 300. gol za Barselonu postignut je u gostima, a Barsa je osvojila titulu sa ubedljivih 15 bodova prednosti.

Mesijev 91 gol u kalendarskoj godini

Ipak, povrede butine i zadnje lože bivale su sve češće, pa se dešavalo da mesecima ne kroči na teren. Ali, i u tako skraćenoj sezoni je blistao - 23. marta 2014. je postigao het-trik u El Klasiku, i to na Bernabeu - uključujući i odlučujući penal pred sa kraj meča, za konačnih 4:3. Postao je najbolji strelac u istoriji ovog derbija. Te sezone je nadmašio i Paulina Alkantaru kada je postigao 371. gol za Barselonu - taj rekord je stajao još od 1927. godine. Barselona je ponovo osvojila Superkup.

2015–2020: MSN era i novi vrhunci

U narednom petogodišnjem periodu Mesi će biti pravi zreli lider Barselone, u kojoj je formirao jedan od najstrašnijih napadačkih trija u istoriji. Zvali su ih MSN, a pored Mesija tu su bili Luis Suarez i Nejmar. Pod palicom Luisa Enrikea (do leta 2017) a potom i Ernesta Valverdea, Argentinac je nastavio da niže rekorde, a poveo je svoj voljeni klub i do druge trostruke krune - i sve to uprkos povremenim povredama i neuspesima. U ovih nekoliko godina, Mesi je odigrao 286 zvaničnih mečeva, na kojima je postigao 250 golova i isporučio 108 asistencija. Ovenčan je i svojom šestom Zlatnom loptom. Sa reprezentacijom je bilo prvih uspeha, ali još uvek je Argentini izmicala svetska kruna.

2014/2015

Prvi zvanični meč u eri Mesi-Suarez-Nejmar odigran je 25. oktobra. Bio je to El Klasiko, ovog puta na stadionu Kamp Nou. Suarez jeste proigrao Nejmara, Mesi jeste dao gol, ali je Barsa doživela šokantan poraz od 1:3. Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom, smatrajući da ova tri asa neće uspeti da kliknu.

Svega nedelju dana kasnije, u meču protiv Granade (6:0), Mesi se dva puta upisao u strelce i postigao svoj 400. gol. Tada je počeo pravi šou. Luis Enrike je pronašao savršenu ravnotežu: Mesi desno, Suarez u sredini, Nejmar levo. Ovaj triling postao je nezaustavljiv - 122 gola u jednoj sezoni, što je bio španski rekord. U finalu Lige šampiona u Berlinu protiv Juventusa, Mesi je postigao gol glavom nakon kornera Ivana Rakitića za 3:1. Bio je to četvrti put da se popeo na vrh Evrope, a u januaru 2016. osvojiće i svoju petu Zlatnu loptu.

2015/16. Zamenik kapitena i zlatna dupla kruna

Nakon Ćavijevog odlaska, Mesi je postao zamenik kapitena Barselone. Sezona je počela dramatičnim trijumfom nad Seviljom u UEFA Superkupu - bilo je 5:4, a Mesi i Suarez su postigli po dva gola. U oktobru je Leo ubeležio 100. nastup u Ligi šampiona, protiv Rome.

Povreda kolena u novembru protiv Las Palmasa odvojiće ga od terena na dva meseca. Ali povratak je bio savršen: 4:0 na Santjago Bernabeu, uz gol i asistenciju. Postigao je i dva gola na FIFA Svetskom klupskom prvenstvu protiv Rivera - i to finale Barsa će pobediti. U aprilu je Mesi zatresao mrežu po jubilarni 500. put u karijeri, na meču protiv Valensije. Triling MSN zajedno je postigao 131 gol, što je bio novi rekord, a Barsa se okitila i titulom u ligi i Kupom kralja.

Tog leta na Kopa Americi Argentina je uspela da stigne do finala, ali ih je pobedio Čile, na penale. Mesi je promašio odlučujući udarac, i za njega je to predstavljalo ličnu tragediju. Zato je objavio povlačenje iz reprezentativnog fudbala, promenio je imidž (izblajhao kosu) i pustio bradu.

2016/17. Poslednja sezona Luisa Enrikea

Uprkos dobrim rezultatima, odnosi između uprave i šefa struke su se pogoršali, uglavnom zbog odsustva transfera. Lusi Enrike je u martu objavio da će otići na kraju sezone. Mesi je preuzeo kapitensku traku kad god Andres Inijesta ne bi bio na terenu. U Ligi šampiona je postigao het-trik protiv Seltika - njegov šesti u ovom takmičenju, što je bio još jedan rekord. Povreda prepona u februaru ga je odvojila od terena na tri nedelje, ali se vratio u eksplozivnom stilu.

U aprilu, na Bernabeu, Mesi će nakon udarca laktom Marsela dobiti rasekotinu na usni. To će biti odlučujući trenutak. Nakon jedne kratke kombinacije postigao je gol udarcem sa distance, a u nadoknadi vremena, Serhi Roberto je izneo loptu preko polovine terena, dodao Đordiju Albi, čiji je niski centaršut pronašao Mesija za pobedonosni pogodak. Leo je skinuo dres i podigao ga ka tribini sa gostujućim navijačima. Bila je to jedna od onih čuvenih proslava koje se i dalje pamte.

Mesijev pobedonosni pogodak na Santjago Bernabeu 2017

Avaj, sezona će se okončati razočaranjem: Barsa je ostala bez titule u domaćem prvenstvu, dok ih je u Ligi šampiona eliminisao Juventus.

🏆Top 10 najboljih fudbalera u istoriji

Kapitenska traka i kriza: Sezone 2017–2020, poslednje godine u Barseloni

Leto 2017. biće vododelnica i za klub i za Mesija. Nejmar, jedan od Leovih najbližih prijatelja u ekipi, prešao je u Pari Sen Žermen za rekordnu sumu od 222 miliona evra. To nije samo oslabilo tim, već je poljuljalo i atmosferu u svlačionici. Godinu dana kasnije, Andres Inijesta je otišao u Japan, a kapitenska traka je i zvanično prešla na ruku Lionela Mesija. On je već bio lider na terenu, a sada je postao vođa tima i van njega - možda jeste bio tih i staložen, ali je njegov autoritet bio neupitan. Mladi igrači poput Usmana Dembelea ili Filipea Kutinja kasnije su se prisećali kako im je Leo prilazio posle treninga, mirno analizirao njihove propuste i davao im savete. “On ne viče, ali kada progovori, svi slušaju”, govorio je Mark-Andre ter Štegen.

Pod Ernestom Valverdeom, Barsa je očajno otvorila sezonu 2017/18, dozvolivši Realu da im uzme Superkup. Ali, ubrzo su se vratili na pobednički kolosek u domaćim okvirima. Mesi je briljirao, postizao najvažnije golove, uključujući i neke neverovatne slobodnjake - zapravo, postigao je šest golova iz slobodnih udaraca u toj sezoni, čime je izjednačio Ronaldinjov rekord u klubu. U finalu Kupa kralja protiv Sevilje, Barsa je demolirala rivala sa 5:0. Mesi je postigao gol ali je, mnogo važnije, prvi put podigao trofej - i to uzastopni - kao kapiten tima.

I u La Ligi su imali uspeha, ali su zato doživeli pravu traumu u Ligi šampiona. Nakon ubedljie pobede od 3:0 kod kuće nad Romom u četvrtfinalu, malo ko je očekivao da u revašu u Rimu može da se dogodi tragedija. A upravo je to bio slučaj - Barsa je eliminisana. Mesi je spuštene glave napustio Olimpiko. Bio je to prvi ozbiljan znak da uspeh u Evropi više nije garantovan čak ni kada imate Mesija u svojim redovima.

Naredna sezona, 2018/19, doneće novu nadu. Mesi je nastavio da prodaje magiju: het-trik protiv PSV-a u grupnoj fazi Lige šampiona, dva gola iz slobodnjaka u gradskom derbiju protiv Espanjola, 50. het-trik na meču protiv Sevilje. Dva puta je bio strelac i protiv Mančester junajteda na Kamp nou u četvrtfinalu Lige šampiona. Činilo se da je ova generacija spremna za finale. I polufinalni dvomeč protiv Liverpula počeo je savršeno - 3:0 kod kuće, uz zaista senzacionalni Mesijev slobodnjak. Ali na Enfildu će se dogoditi jedan od najvećih i najbolnijih preokreta u istoriji fudbala - 0:4. Mesi je dugo nakon poslednjeg zvižduka stajao na terenu, lica pokrivenog rukom, u potpunoj neverici. Kasnije je priznao da mu je trebalo mnogo vremena da se oporavi od šoka.

Mesijev gol iz slobodnog udarca

Kriza će biti na vrhuncu 2019/20. Mesi jeste davao golove, jeste obarao rekorde, ali njegov tim se raspadao. U avgustu 2020. u Lisabonu, u pandemijskom “mehuru”, Barselona je ponižena od Bajerna 2:8 u četvrtfinalu Lige šampiona. Bio je to najteži evropski poraz u istoriji kluba. Mesi je izgledao potpuno iscrpljeno; nakojn utakmice dugo je sedeo u svlačionici, nemoćan da progovori.

Svega nekoliko dana kasnije, fudbalski sve ostaće u šoku: Mesi je poslao klubu čuveni “burofaks” - zvanično pismo kojim je zahtevao aktiviranje klauzule za raskid ugovora i odlazak bez obeštećenja. Smatrao je da je projekat stigao do svog kraja, da više ne može da na svojim plećima nosi tim koji posrće u Evropi. Predsednik Đozep Marija Bartomeu je odbio da mu usliši želju i zapretio tužbom. Mesi je na koncu ostao još jednu godinu, ali je u intervjuu sa Đordijem Evoleom prvi put bio otvoren: “Bio sam umoran od toga da budem žrtveni jarac. Želeo sam da odem, ali su me naterali da ostanem.”

Transferi, trijumfi i američko poglavlje: 2020–2025

Pandemija kovida-19 je 2020. godine okrenula fudbal naglavačke, a Mesi nije bio izuzetak. Prazni stadioni, strogi protokoli, poremećni rasporedi takmičenja - sve to je uticalo i na formu i na motivaciju. Leo se adaptirao, nastavio da postiže golove i da asistira, ali u Barseloni se ispod površine kuvala velika kriza. Finansijski problemi pretvorili su se u grudvu snega: ogroman dug, gubici zbog pandemije i nedomaćinsko poslovanje predsednika Đozepa Marije Bartomeua. Mesijev ugovor isticao je u leto 2021. i želeo je da ostane - često je tih dana govorio da svoju budućnost, sve do kraja karijere, vidi samo u Kataloniji.

A onda je u avgustu 2021. eksplodirala prava bomba: klub je saopštio da ne može da registruje Mesijev novi ugovor, usled novih pravila o ograničenju plata u La Ligi. Bio je to šok ne samo za Mesija, već i za milione fanova. Na oproštajnoj konferenciji za novinare, 8. avgusta 2021, Mesi nije mogao da zadrži suze. Stojeći za govornicom, drhtavim glasom je izgovorio sledeće reči: “Mislio sam da ću zauvek ostati ovde. Ovo je bio moj dom, moja porodica.” Svi u sali su ustali i aplaudirali mu dok je brisao oči maramicom. Bio je to jedan od najemotivnijih trenutaka u istoriji fudbala: skromni dečak iz Rozarija oprašta se od kluba u kojem je proveo 21 godinu, za koji je postigao 672 gola i osvojio 35 trofeja. Navijači su se okupili ispred stadiona sa transparentima “Hvala ti, Leo”, a na društvenim mrežama delio se haštag #GraciasMessi.

Ovaj odlazak bio je iznuđen. Mesi je kasnije priznao da ga je Bartomeu prevario, obećavajući mu novi ugovor do kojeg nikada nije došlo. To je ostavilo ožiljak - Leo se osećao izdanim.

Pariska faza: PSŽ i sedma Zlatna lopta

Usledio je prelazak u Pari Sen Žermen. Desetog avgusta 2021. Mesi je potpisao dvogodišnji ugovor (sa opcijom produžetka na još godinu) sa jednim od najpopularnijih i najbogatijih klubova u Francuskoj. PSŽ je sakupio pravo sazvežđe: Nejmar, Kilijan Mbape, Serhio Ramos, a sada im se pridružio i Leo. Debitovao je 29. avgusta protiv Remsa, ali će prvi gol postići u Ligi šampiona protiv Mančester sitija. Bio je to prelep udarac levicom posle kombinacije sa Mbapeom.

U Parizu će Mesi ponovo igrati sa Nejmarom, a prilagođavanje na novi grad olakšaće mu upravo prijateljstvo s brazilskim asom. Zajedno su išli na večere, šalili se u svlačionici, a Leo je pomogao svom saigraču da se nosi sa pritiskom. Pa ipak, ovo parisko poglavlje nije bilo do kraja uspešno. Za dve sezone jeste osvojio dve titule u Ligi jedan, ali mu je izmakla Liga šampiona. Parižani su poraženi u osmini finala 2022. godine (od Real Madrida), a potom i 2023. (od Bajerna iz Minhena). Mesi jeste postigao 32 gola na 75 utakmica, ali mnogi kritičari su dovodili u pitanje njegovu motivaciju. Pa ipak, u novembru 2021. osvojio je svoju sedmu Zlatnu loptu - bilo je to priznanje i za ono što je uradio u Barsi, i za sve što je postigao sa Argentinom.

Mesijevi najbolji trenuci u Pari Sen Žermenu

Proboj sa Argentinom: Prvi trofeji i dugo čekano zlato

Reprezentacija će postati Mesijevo utočište. U leto 2021. igrao se Kopa Amerika u Brazilu. Mesi je nosio svoj tim sa 4 gola i 5 asistencija, uključujući i presudni penal protiv Kolumbije u polufinalu. A mada u finalu protiv domaćina (1:0) nije zatresao mrežu, proglašen je za najboljeg igrača turnira. Bio je to njegov prvi pehar sa reprezentacijom, i nije ni čudo što je zaplakao od sreće na terenu, u zagrljaju Anhela di Marije. “Na ovo sa čekao 16 godina”, rekao je Mesi.

Kulminacija će uslediti na Svetskom prvenstvu 2022. Argentina je turnir u Kataru otvorila šokantnim porazom od Saudijske Arabije, ali je Mesi uspeo da održi ekipu na okupu. “Nećemo se predati.” Dao je sedam golova, uključujući dva u finalu protiv Francuske (3:3, penalima 4:2). Taj pogodak u produžetku bio je pravo remek-delo. A nakon što je podigao pehar, svet je morao da prizna: sada je i zvanično bio najveći. U oktobru 2023. biće ovenčan osmom Zlatnom loptom, a trijumf na Kopa Americi 2024. samo će potvrditi dominaciju Argentinaca.

Novi život u SAD: Inter Majami i američki san

U julu 2023. Mesi je šokirao fudbalski svet prelaskom u Inter Majami, klub iz američke MLS lige u vlasništvu Dejvida Bekama. Dobio je ugovor vredan 60 miliona dolara godišnje, plus udeo u prihodima od Apple TV-a i Adidasa. Nije to bio samo fudbalski potez, već selidba cele porodice i otvaranje novog poglavlja.

Debitovao je 21. jula u Kupu liga protiv Kruz Azula. I naravno da je bilo filmski: ušao je sa klupe i u 94. minutu postigao gol iz slobodnog udarca za pobedu od 2:1. Tribine su eksplodirale, Bekam ga je zagrlio kao sina. Inter Majami je osvojio prvi pehar u istoriji, a Mesi je u ovom takmičenju dao 10 golova na 7 utakmica.

Godine 2024. Majami je osvojio i Supporters’ Shield (trofej namenjen najboljem timu u regularnom delu sezone), a Mesi je proglašen za MVP-ja lige. Prilagodio se ritmu u MLS-u: više slobode, manje pritiska, ali ista magija. Ponovo je igrao sa Luisom Suarezom (koji je stigao 2024), oživljavajući duh onog dobrog starog MSN-a. Vrhunac će dostići 2025, sa 29 golova i 19 asistencija na 28 mečeva u ligi, što su zaista impozantne brojke. Osvojio je Zlatnu kopačku lige, ali i drugo uzastopno priznanje MVP-ja. Klimaks je usledio u MLS kupu. Majami je savladao Vankuver Vajtkapse sa 3:1 u finalu, uz dva gola i asistenciju Mesija. Do decembra 2025. postigao je 77 golova za Majami, a IFFHS ga je nominovao za najboljeg igrača svih vremena.

Mesi je u Sjedinjenim Državama postao više od fudbalera - prava ikona ovog sporta. Njegove utakmice privlače zvezde poput Lebrona Džejmsa. A Leo, sada konačno bez onog pritiska iz Evrope, može da uživa u životu: u vremenu provedenom s porodicom, u pecanju, u fudbalu koji se igra iz radosti.

FAQ: Najčešće postavljana pitanja