Rade Bogdanović: Biografija i karijera
Rade Bogdanović je bivši profesionalni napadač koji je stekao ime zahvaljujući uspešnoj karijeri u Aziji i Evropi, ali i radu kao stručni konsultant. Tokom devedesetih godina prošlog veka postao je jedan od najpoznatijih stranih igrača u K ligi Koreje, a potom je igrao i u najjačim evropskim ligama, kao što su La Liga i Bundesliga. U ovom tekstu će nam tema biti Rade Bogdanovic: biografija, njegovi uspesi, kao i život posle penzionisanja.
💰Bonus dobrodošlice do 12.000 RSD na King
🪙1.000 RSD bonusa od kladionice Maxbet
🎁Bonus dobrodošlice 2.000 RSD od Vivatbet
Rane godine
Rođen je 21. maja 1970. u Sarajevu, koje je u to vreme bilo deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Otac mu je radio kao šofer, dok je majka bila domaćica. Porodica je živela u selu Tilava, na obodu grada.
Mali Rade navijao je za splitski Hajduk, što je bio prilično neobičan izbor za jednog sarajevskog dečaka. Sve će se promeniti jednog junskog dana 1982. godine, kada ga je skaut iz Željezničara primetio na školskom turniru.
⚽Najbolje kladionice za fudbal
Akademija Željezničara
Nakon uspešne probe, Rade je upao u kadetski tim (uzrast do 16 godina), koji je trenirao Duško Bajić. Među njegovim saigračima bio je i budući profesionalac Goran Gutal. Rade je prošao kroz sve nivoe omladinskog sistema kluba.
Godine 1987, sedamnaestogodišnji Bogdanović je bio nadomak debija za prvi tim, ali se isprečila povreda kolena. Morao je na operaciju, a rehabilitacija je trajala šest meseci.
Profesionalni debi
Nakon što se oporavio od povrede, Bogdanović je napokon dobio šansu u prvom timu Željezničara, koji se takmičio u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije. Debitovao je 1987. godine.
Tri godine kasnije, ipak, morao je da napravi pauzu u karijeri. Kada mu je bilo 20, regrutovan je u Jugoslovensku narodnu armiju. Služio je vojni rok u Beogradu, u sportskoj četi - bila je to specijalna jedinica za profesionalne sportiste. Zanimljivo je da je u isto vreme s njim u kasarni bio Vladan Milojević, budući šef stručnog štaba Crvene zvezde. Obojica su propustila celu sezonu 1990/91.
🔥Srpske kladionice sa bonusima za registraciju
Selidba u Aziju
Kada je 1992. izbio rat u Bosni, 22-godišnji Rade je izbegao u Beograd sa nekolicinom saigrača iz Željezničara. Dočekali su ih Nenad Bjeković, sportski direktor Partizana, kao i Žarko Zečević, generalni sekretar crno-belih. Obezbedili su im smeštaj, ali im i ponudili da treniraju u klupskim objektima.
🏆Klađenje na srpske timove u Ligi Evrope
Upravo će se u ovom periodu dogoditi jedan sudbonosni susret. Nakon jednog treninga sa Partizanom, Bogdanoviću i Gutalu prišao je Fakrija Šekularac. Ambiciozni agent ponudio im je ugovore u korejskoj K ligi. Već u julu 1992. Rade je potpisao ugovor sa klubom POSCO Atoms iz Pohanga.
Trijumf u Koreji
Ispostaviće se da je ovaj potez koji je napravio Bogdanović Rade biti prekretnica u njegovoj karijeri. Novajlija se brzo prilagodio azijskom fudbalu, i profilisao kao jedan od najboljih igrača lige. Iako je prvenstvo u tom periodu brojalo svega šest ekipa, konkurencija je bila žestoka.
U prvoj Radetovoj sezoni, POSCO Atoms je osvojio titulu, a Rade i njegov saigrač iz odbrane Hong Mjung-bo nosili su tim. Uskoro će se sastavu pridružiti i Hvang Sun-hong, pa su Bogdanović i on formirali izuzetan napadački tandem, koji je konstantno isporučivao na terenu.
Za četiri i po sezone u Koreji, Bogdanović je ubeležio 147 nastupa i postigao 55 golova. Godine 1994. uvršten je u najbolji tim lige, i proglašen za najboljeg strelca. Te sezone, njegov klub je osvojio Liga kup, a sve godine kasnije i FA kup koreje. Rade je po drugi put našao mesto u najboljem timu prvenstva.
🔝Rangiranje kladionica po kvotama
Povratak u Evropu
U oktobru 1996, po završetku sezone u K ligi, Bogdanović je potpisao ugovor sa japanskim klubom Džef junajted Ičihara. To je trebalo da mu donese i igranje u jačoj ligi, ali i veću platu. Ipak, dogodiće se jedan neočekivani obrt.
Dok je boravio u Beogradu, čekajući novi izazov, Rade je dobio ponudu od Ajaksa, koji je tada vodio Luj van Gal. Holandski gigant bio je šampion svoje zemlje, ali i finalista Lige šampiona. Bogdanović je otputovao u Amsterdam, a društvo su mu pravili supruga i novinar Mile Vjetrović. Bogdanović će čak staviti paraf na predugovor sa holandskim klubom.
Ali, u tom trenutku je imao važeći ugovor sa Džef junajtedom. Intervenisala je Arbitražna komisija UEFA, i presudila da Bogdanović mora da ispuni svoje obaveze prema japanskom klubu. Tako je ovaj transfer propao, a Rade je ipak otputovao na Daleki istok. No već posle prvog dela sezone, dobio je novu priliku za povratak u Evropu.
Atletiko Madrid
U leto 1997, Radetov sunarodnik Radomir Antić, u to vreme trener Atletiko Madrida, doveo je napadača među “jorgandžije”. Obeštećenje je iznosilo za to vreme impresivnih 17,4 miliona evra - bilo je to četvrto najskuplje pojačanje madridskog kluba u tom prelaznom roku. Debi za Atletiko Bogdanović će upisati 6. septembra u susretu protiv Real Valjadolida.
Ispostaviće se da je taj dan bio trijumfalan: Rade je već u prvom poluvremenu postigao dva gola, a Atletiko je pregazio novajlije sa 5:0. Impresioniran onim što je video, predsednik klub Hesus Hil je nagradio Srbina automobilom BMW 316i. Pa ipak, Bogdanović nije imao garantovano mesto u prvoj postavi, već se za minutažu borio sa Kristijanom Vijerijem i Kikom.
Do januara 1998. Rade je postigao još šest golova u prvenstvu, ali je uglavnom bio rezerva glavnoj zvezdi, italijanskom napadaču Bobu Vijeriju. Sredinom januara je situacija po Bogdanovića postala još neizvesnija, zbog povrede. U zimskom prelaznom roku pozajmljen je holandskom klubu NAC Breda, pa je u Erediviziji proveo ostatak sezone 1997/98.
Verder Bremen
Atletiko se nakon razočaravajućih rezultata odlučio na potpunu rekonstrukciju igračkog kadra, pa je Bogdanović prodat Verder Bremenu za oko 1,35 miliona evra. Ispostaviće se da je ovo bio pun pogodak, i najuspešniji Radetov period u najjačim evropskim ligama. Proveo je četiri godine u nemačkom klubu, od 1998. do 2002.
Najbolje partije pružao je u sezoni 1998/99, kada je Verder osvojio DFB kup, savladavši Bajern iz Minhena na penale (5:4) nakon 1:1 u regularnom toku i produžecima. Rade je ušao kao izmena i uspešno realizovao jedanaesterac u penal-seriji. Klub iz vremena osvojio je i Intertoto kup.
U isto vreme, dogodiće se jedan ozbiljan skandal. U decembru 2000, nakon poraza 2:5 od Hanze Roštok, optužen je da je pljunuo golmana Martina Pikenhagena. Suspendovan je na šest meseci, što je imalo direktan uticaj na njegov status u timu.
Kraj karijere
U sezoni 2002/03. Bogdanović je prešao u Arminiju Bilefeld, gde će ostati samo jednu godinu. Njegov poslednji klub biće Al Vahda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Godine 2004, kada su je bilo svega 34, napadač je odlučio da okači kopačke o klin.
Reprezentativna karijera
Rade Bogdanović odigrao je samo tri meča za reprezentaciju Savezne Republike Jugoslavije, i postigao dva gola. Imao je ponudu i da nastupi za nacionalni tim Bosne i Hercegovine, ali je ipak odabrao Jugoslaviju.
Oba gola postigao je na svom debiju, protiv Gane, u meču koji je završen pobedom “plavih” od 3:1. Bogdanović nije imao zapaženu karijeru u najdražem dresu, najviše zbog jake konkurencije na njegovoj poziciji.
Sredinom prošle decenije, Bogdanović je izneo kontroverzne tvrdnje da mu je nuđeno mesto u sastavu Jugoslavije na Svetskom prvenstvu 1998. godine, po ceni od 50.000 nemačkih maraka. Ove optužbe, ipak, nikada nisu potvrđene.
👍Kvote i klađenje na Superligu Srbije
Život posle fudbala
Mnogim navijačima je Bogdanović danas poznatiji po svojim postupcima i terenima van terena nego po igrama na njemu.
Rukovođenje
Kao i mnogi drugi bivši sportisti, i Bogdanović se oprobao u administrativnim poslovima. Sarađivao je sa beogradskim klubovima Radom i BASK-om, koji su prilično skromni čak i za srpske standarde. Nije imao naročitog uspeha na ovim funkcijama.
Posco Arena
Od rane 2011. godine, Rade Bogdanović biznis poduhvati okrenuti su sportsko-rekreativnom kompleksu u delu Beograda pod nazivom Careva ćuprija. Objekat je nazvan “Posco Arena” u čast njegovog bivšeg kluba iz Koreje, onom u kojem je stekao ime i privukao pažnju evropskih klubova. Za period proveden u Pohangu vezuju ga lepe uspomene, uključujući i rođenje ćerke.
Projekat je bio veoma uspešan i nastavi da donosi stabilne prihode. Centar nudi mogućnost za rekreativno igranje fudbala i ostalih sportova.
Televizija
Od sredine prošle decenije, Bogdanović je počeo redovno da se pojavljuje na srpskim televizijama kao fudbalski analitičar. Gledaoci su se brzo vezali za njegovu direktnu i otvorenu ličnost - on je, smatrali su, neko ko se ne plaši da kaže sve šta misli. Malo je bilo onih koji su izbegli Radetovu oštricu, a on je oštro govorio i o utakmicama i o igračima.
Jedan od njegovih najkontroverznijih komentara ticao se prelaska Usmana Dembelea u Barselonu. Bogdanović je oštro kritikovao stil života igrača i optužio katalonski klub da ga tretira kao dete. No povremeno su njegove reči izazivale prave skandale. Morao je, primera radi, da se izvini zbog rasističkih primedbi na račun igrača Borusije Dortmund. Mnoge njegove izjave postaju viralne na društvenim mrežama.
Skandalozna otkrića
U aprilu 2011. Bogdanović je dnevnom listu Sport dao intervju koji će odjeknuti kao prava sportska bomba. Tvrdio je da je poslednja utakmica Atletiko Madrida u sezoni 1997/98 protiv Rasing Santandera nameštena. Prema njegovim rečima, predsednik kluba Hesus Hil ušao je u svlačionicu pre utakmice i saopštio da svaki igrač mora da odvoji 25.000 nemačkih maraka od obećanog bonusa (150.000 maraka) kako bi se “kupila” pobeda. Tri boda bila su Atletiku neophodna kako bi obezbedio učešće u evropskim kupovima naredne sezone, a utakmica je završena pobedom domaćih 1:0.
Interesantno je da FIFA, UEFA, pa ni Fudbalska federacija Španije nisu reagovali, niti pokrenuli zvaničnu istragu. Bogdanović je i narednih godina govorio o korupciji u fudbalu.
Pročitajte i:
📊Sistemi za klađenje na fudbal
Privatni život
Supruga Radeta Bogdanovića zove se Aleksandra. Zajedno su već više od trideset godina, a podigli su tri ćerke. Zanimljivo je da su sve tri rođene u različitim državama, što omogućava praćenje Radetovog puta u karijeri kroz njihova rodna mesta.
Najstarija ćerka, Kristina, rođena je 1. juna 1994, dok je igrao za POSCO Atoms. Srednja ćerka Marija rodila se 17. oktobra 2000. u Nemačkoj, tokom njegovog boravka u Verderu iz Bremena. Najmlađa Sofija rođena je 26. jula 2007. u Španiji, kada je njen otac već bio u fudbalskoj penziji.
Geografija Bogdanovićeve fudbalske karijere obuhvata tri kontinenta. Danas, Rade Bogdanović i porodica žive u Beogradu, iako provode dosta vremena na Majorci, gde imaju stan.
Nasleđe i uticaj
Bogdanović ostaje jedna od ikona korejskog fudbala. Njegovih 55 golova za POSCO Atoms pretvorili su ga u miljenika navijača. U brojnim intervjuima posle penzionisanja, isticao je svoju ljubav prema Koreji i prema gradu Pohangu. Sve te emocije je ovekovečio kada je svoj sportski kompleks nazvao Posco Arena, po svom bivšem klubu.
Svestrani napadač
Teško da bi se Bogdanović kao igrač mogao svrstati među najbolje srpske fudbalere svih vremena, ali se nesumnjivo dokazao kao svestrani napadač. Imao je solidnu tehniku, snažnu građu, ali je nesebično i umešno posluživao saigrače. Sa visinom od 185 centimetara, bio je posebno opasan u vazduhu, i stalna pretnja u vazdušnim duelima.
Njegova jedina slaba tačka bio je kratak fitilj: Rade je prebrzo reagovao na provokacije rivala, što ga je vodilo do disciplinskih problema. Incident sa pljuvanjem 2000. godine predstavlja verovatno najozbiljniju epizodu te vrste.
Zaključak
Priča o Bogdanoviću je nesvakidašnja. Dok je većina njegovih sunarodnika gradila karijere u domovini, smatrajući da će tako najlakše privući pažnju elitnih klubova iz Evrope, Rade je odabrao drugačiji put - preselio se na periferiju fudbalskog sveta, u korejsku ligu.
Postao je lider i zvezda tamošnjeg prvenstva, što će mu doneti prelazak u Atletiko Madrid. Njegov put služi kao primer mnogim igračima sa Balkana, jer pokazuje da i azijske lige mogu da budu odskočna daska za povratak u Evropu, i to na visok nivo.
Pročitajte i:
