Trofeji KK Crvena zvezda i istorijat kluba

Košarkaški klub Crvena zvezda jedan je od najtrofejnijih timova na Balkanu. Za više od 80 godina postojanja, ovaj klub je osvojio 24 titule prvaka države, uključujući i legendarni niz na samom početku svog postojanja. Takođe je osvojio i jedan evropski trofej, kao i brojne regionalne pehare.

U ovom tekstu istražićemo istoriju kluba, predstaviti njegova najveća dostignuća, legendarne trenere i igrače, ali se i osvrnuti na aktuelni trenutak u jednom od simbola sporta u Beogradu.

🎁Freebet od 1.000 dinara za nove igrače od MaxBet kladionice

💰Bonus do 15.000 RSD na 1xBet uz promotivni kod LEGALXBET

🏆Bonus dobrodošlice 2.000 RSD na Vivatbet

Osnivanje i rane godine

Osnivač Crvene zvezde bila je grupa jugoslovenskih aktivista i funkcionera koja je 4. marta 1945. osnovala Sportsko društvo Crvena zvezda, na beogradskom Kalemegdanu. Košarkaška sekcija bila je jedna od prvih koja je formirana, pored fudbalske i atletske.

Samo ime je simbolizovalo antifašističke ideale i mladost. Boje kluba - crvena i bela - odabrane su namerno: crvena je predstavljala revoluciju i energiju, dok je bela označavala čistotu ideala. Grb sa zvezdom petokrakom uskoro će biti poznat širom Jugoslavije.

Zlatna era

Klub je započeo svoj trijumfalni niz neposredno nakon osnivanja. Od 1946. pa do 1955. Crvena zvezda je osvojila svaki šampionat Jugoslavije, što je poduhvat koji niko nije uspeo da ponovi. Ti uspesi zacementirali su mesto kluba i dali mu gotovo mitsku auru.

Tih godina su u crveno-belom dresu blistali vodeći sportisti posleratne ere, a iza svega je stajao čuveni trener Nebojša Popović. Odlična organizacija, snažan podmladak, kao i podrška državnih struktura udarili su temelj dominacije beogradskog kluba.

U početku je Zvezda igrala domaće utakmice na otvorenim terenima na Kalemegdanu, a potom i u različitim sportskim salama širom Beograda. Već tada se pričalo o neverovatnoj atmosferi - hiljade navijača emitovalo je jedinstvenu energiju, koja će postati i ostati zaštitni znak tima iz prestonice.

🏀Najbolje kladionice za košarku

Evropski trijumf

Godine 1973. mesto glavnog trenera KK CZV preuzeo je Aleksandar Nikolić. Čuveni Profesor bio je više od trenera; ovaj inovator umnogome je uticao na košarkašku taktiku. Prvi u Evropi je primenio presing na celom terenu, zonsku odbranu i brze kontranapade. Relativno kratko se zadržao u klubu, ali je doneo najveći uspeh: osvajanje FIBA Kupa pobednika kupova.

Titula iz 1974.

U finalu je Nikolićev tim bio bolji od predstavnika Čehoslovačke, ekipe Spartak Brno, sa 86–75. Bio je to istorijski uspeh: prvi put da je jedan jugoslovenski klub osvojio veliki evropski trofej.

Taj sastav se i dalje smatra legendarnim: predvodili su ga Dragan Kapičić, Zoran Slavnić i Ljubodrag Simonović. Kapiten Kapičić postigao je 23 poena u finalu i bio najzaslužniji za pobedu. Pa ipak, arhitekta uspeha bio je sam Aleksandar Nikolić, koji će kasnije biti primljen u FIBA Kuću slavnih i Memorijalnu košarkašku kuću slavnih Džejms Nejsmit. Još važnije je bilo što su njegove metode i taktičke ideje proučavali treneri širom sveta.

🔥Svi bonusi dobrodošlice kod srpskih kladionica

Večiti derbi

Jedno od najvažnijih pitanja kada su posredi titule u košarci jeste ko ih ima više - Zvezda ili Partizan. 

Upravo ovo rivalstvo je već decenijama najvažnija tema srpskog sporta, budući da je počelo odmah posle osnivanja oba kluba, davne 1945. godine. Njihovi susreti odavno su prevazišli okvire sporta: u pitanju je sukob dve kulture, dve ideologije.

Kada su u pitanju trofeji KK Partizan blago zaostaje za Zvezdom, ali njihovo nadmetanje je uvek na ivici noža. Ti dueli pune dvorane, a atmosfera je nešto što se jednostavno mora doživeti. Delije (navijači Crvene zvezde) i Grobari (pristalice Partizana) doprinose neverovatnom spektaklu, koji je teško uporediti sa bilo čim drugim u modernom sportu.

Tokom istorije ovog derbija, odigrano je na stotine utakmica u prvenstvima Jugoslavije i Srbije, Jadranskoj ligi i kup takmičenjima. Beogradski rivali uglavnom direktno odlučuju o trofejima u velikim finalima.

Pad i novi uspon

Nakon raspada Jugoslavije 1992, Zvezda se našla u ozbiljnim finansijskim problemima. Sankcije protiv tadašnje SRJ, ekonomska kriza i odlazak najboljih igrača doveli su Zvezdu u nezavidnu situaciju, pa je ona izgubila svoju dominantnu poziciju. Ni tokom prve decenije 21. veka klub nije uspevao da se domogne pehara, a prvenstvo su obično završavali na drugom ili trećem mestu.

Godine 2002. pokrenut je projekat “Evropska Zvezda”, koji je trebalo da vrati staru slavu klubu. Nova uprava imenovala je za trenera slovenačkog stručnjaka Zmaga Sagadina, sa prvim ciljem da klub ponovo zaigra Evroligu. U isto vreme, Zvezda se pridružila novoosnovanoj Jadranskoj ligi, regionalnom takmičenju koje je okupilo najjače timove iz bivše Jugoslavije.

📺Gde gledati ABA ligu

Uprkos osvajanju nacionalnog kupa u sezoni 2003/04 - bio je to prvi trofej kluba posle dugo vremena - visoke ambicije crveno-belih ipak nisu dostignute. Klub koji je svojevremeno konstantno beležio uspehe morao je da čeka narednu deceniju za bilo kakav opipljiv uspeh.

Era Dejana Radonjića

Godine 2013. trener KK Crvena zvezda postaće Crnogorac Dejan Radonjić, a ova će odluka konačno dovesti do izlaska iz dugotrajne krize. Radonjić je izgradio moćan sistem, zasnovan na čvrstoj odbrani, brzim tranzicijama i jakoj timskoj hemiji. Stavio je i naglasak na razvoj mladih igrača i na pozitivnu atmosferu u svlačionici.

U sezoni 2014/15 Zvezda je po prvi put osvojila “triplu krunu” - prvenstvo i Kup Srbije, kao i Jadransku ligu. Time je prekinut sedamnaestogodišnji post bez titule i označen početak nove zlatne ere. I tokom naredne dve godine Radonjić će ponoviti uspeh, osvojivši sva tri glavna domaća trofeja.

Godine 2016. pod njegovom trenerskom palicom Zvezda je po prvi put stigla do plej-ofa Evrolige još od 1997. godine. Radonjić je postao najuspešniji trener u istoriji kluba po broju pobeda u zvaničnim utakmicama.

👍Aktuelne prognoze za Evroligu

Današnjica

Nakon Radonjićevog odlaska 2017. klub je prošao kroz period čestih promena u stručnom štabu. Za tri godine izmenjala su se petorica različitih trenera, sa promenljivim uspehom. Jednostavno, nisu svi uspeli da se nose sa pritiskom. U svakom slučaju, niz trijumfa u domaćim okvirima je nastavljen, najviše zahvaljujući jakom igračkom kadru i stabilnom sistemu,

Godine 2020. Radonjić se vratio u klub, gde će provesti još dve godine. U tom periodu Zvezda je osvojila još dve “triple krune”, što je samo dodatno učvrstilo Dejanov kultni status među navijačima.

U oktobru 2023. grčki trener Janis Sferopulos, koji je pre toga vodio Olimpijakos i Makabi, stigao je na klupu beogradskog kluba. U prvoj sezoni se i on domogao “triple krune” - ABA liga, KLS i Kup Srbije.

Međutim, dve godine kasnije, nakon neuspešnog starta sezone, posebno u Evroligi, Sferopulos je napustio klub. Novi trener postao je Saša Obradović, koji se vratio u srpsku prestonicu i tim u kojem je nekada bio igrač, a kratko vreme i trener, tokom pandemije.

Crvena zvezda: Legendarni igrači

Za osam decenija postojanja, na desetine izvanrednih košarkaša prošlo je kroz ovaj klub. Kada pogledamo koji su KK zvezda igrači iz različitih era, posebno bismo izdvojili:

1945–1960:

• Nebojša Popović — deset šampionskih titula kao igrač i kao trener;
• Borislav Stanković — budući generalni sekretar FIBA;
• Vladimir Cvetković — osvajač srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1968.

1970–1990:

• Zoran Slavnić — trostruki evropski prvak, kasnije i trener;
• Dragan Kapičić — heroj evropskog trijumfa 1974;
• Saša Obradović — vođa tima devedesetih, šampion države 1993. i 1994.

Aktuelna era:

• Miloš Teodosić — jedan od najboljih evropskih plejmejkera, bivši NBA igrač, nastupao za klub od 2023. do 2025;
• Dejan Davidovac — MVP finala 2024, bronzani sa Olimpijskih igara 2024;
• Nikola Kalinić — nastupao za brojne evropske klubove, stigao u Zvezdu 2024.

Sezona 25/26

U aktuelnu sezonu klub je ušao sa velikim očekivanjima. Sastavljen je jedan od najskupljih timova u istoriji kluba, sa ukupnim budžetom za plate koji nadmašuje 20 miliona evra. Važni KK Crvena zvezda igrači sada su Džoel Bolomboj, Džordan Nvora, Ognjen Dobrić, Nikola Kalinić, Kodi Miler Makintajer i drugi.

Klub nije najbolje krenuo ni u Jadranskoj ligi niti u Evroligi. Niz poraza, uključujući i onaj šokantni od Zadra kod kuće u ABA ligi, potpisao je otkaz treneru Sferopulosu. Pred Sašom Obradovićem bio je ambiciozan zadatak: trebalo je ne samo stabilizovati igru, već i stići do fajnal-fora Evrolige po prvi put u istoriji.

U januaru 2026. Zvezda je bila u sredini tabele Evrolige i pri samom vrhu u regionalnom takmičenju. Ima još mnogo da se igra, pa se navijači nadaju da će im KK C. zvezda dati još mnogo razloga za slavlje.

Hala

Zvezda u poslednjih nekoliko godina većinu svojih domaćih utakmica igra u Beogradskoj areni, kapaciteta 18.386 gledalaca. To je jedna od najvećih i najmodernijih sala u Evropi, u kojoj je igran i fajnal for Evrolige, kao i svetski i evropski šampionati u različitim sportovima.

Crveno-beli treniraju u Zvezdinom sportskom kompleksu na Malom Kalemegdanu. Tu je smeštena i omladinska akademija kluba, u kojoj stasavaju buduće zvezde srpske košarke.

Uspesi i trofeji: Kompletna lista

Svi trofeji KK Crvena zvezda nalaze se pred vama na jednom mestu.

Međunarodni

• FIBA Kup pobednika kupova Evrope: 1974;
• Jadranska liga (ABA liga): 7 titula (2015, 2016, 2017, 2019, 2021, 2022, 2024);
• Superkup Jadranske lige: 2018.

Nacionalni

Prvenstvo Jugoslavije: 12 (1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1969, 1972);

Prvenstvo SR Jugoslavije: 3 (1993, 1994, 1998);

Šampionat Srbije: 9 (2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2021, 2022, 2023, 2024; aktuelna sezona traje).

Ukupan broj domaćih trofeja: 24.

Kupovi

Kup Jugoslavije: 3 (1971, 1973, 1975);

Kup Srbije: 11 (2004, 2006, 2007, 2013, 2015, 2017, 2021, 2022, 2023, 2024, 2025).

Ukupno kupova: 14.

Košarkaši Crvene zvezde u reprezentaciji

Mnogi igrači Zvezde nastupali su za svoje reprezentacije na najvećim takmičenjima. U međunarodne uspehe koje su postigli igrači KK Crvena zvezda ubrajaju se:

Olimpijske igre:

• Srebrne medalje: Vladimir Cvetković (1968), Zoran Slavnić (1976), Stefan Jović (2016), Marko Simonović (2016), Vladimir Štimac (2016);
• Bronzane medalje: Dejan Davidovac (2024), Ognjen Dobrić (2024), Uroš Plavšić (2024), Rajko Žižić (1984), Duop Reath (2020).

Svetska prvenstva:

• Zlatne medalje: Dragan Kapičić (1970), Ljubodrag Simonović (1970), Zoran Jovanović (1990), Milenko Topić (1998).

Evropska prvenstva:

• Zlatne medalje: Zoran Slavnić (1973, 1975, 1977), Dragan Kapičić (1975), Zoran Radović (1989), Zoran Jovanović (1991), Zoran Sretenović (1995), Dejan Tomašević (1995), Milenko Topić (1997).

Sva ova dostignuća su navedena s razlogom. Ona predstavljaju najjednostavniji način da se pokaže koliko je značajan i dalekosežan bio uticaj Crvene zvezde na razvoj srpske i jugoslovenske košarke.

📱Kladionice sa prenosima košarke uživo

FAQ: Najčešće postavljana pitanja